У периоду од 30.10. до 07.11.2025. године, по благослову Светог Архијерејског Синода, реализована је васпитно-наставна екскурзија ученика петог разреда Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу. Ученици петог разреда, у пратњи разредног старешине протопрезвитера др Бобана Стојковића, професора, јереја мр Љубише Костића, др Александра Стојановића, професорâ богословије, јеромонаха Пантелејмона Мијаиловића, службеника епархије нишке и Господина Стефана Којића, економа Богословије, обишли су и поклонили се следећим светињама Руске Православне Цркве и знаменитостима Русије:
Храм Светих апостола Петра и Павла – Српско подворје у Москви, те све важније светиње Московког Кремља, као и споменик Свете браће Ћирила и Методија (Китај город), знамениту Тројице-Сергијеву лавру и Покровски Хатков манастир (женски) који се налази недалеко од Сергијевог посада у месту Хатково. Такође, ученици су обишли манастир Дивејево, највећи женски манастир Руске православне цркве. Поред древне Иверије (данашње Грузије), Свете Горе и Кијево-Печерске лавре, Дивјејево се сматра „удеом“, тј. земљом Пресвете Богородице. Манастир је основан у другој половини 18. века, недалеко од Саровске пустиње у којој се подвизавао Преподобни Серафим Саровски. Посетивши Покровски манастир, ученици су се поклонили моштима Блажене Матроне Московске. Манастир је основао цар Алексеј Михаилович 1635. године, и то као дом за сиромашне.
Ученици су обишли и манастирски комплекс Оптина Пустињу. Ово је мушки манастир Руске Цркве, основан крајем XIV века, недалеко од града Козељска. По предању, основао га је разбојник Опта, који је касније примио монашки чин под именом Макарије. Свој духовни препород манастир је доживео у XIX веку, када се својим подвизима прославило 14 светих стараца – подвижника Оптина Пустиње. У манастир (као и у оближњи скит Светог Јована Претече и Крститеља), долазиле су реке поклоника, међу којима и познати руски писци: Достојевски, Гогољ, Толстој.
Манастир има више храмова: Ваведења Пресвете Богородице (у ком се налазе мошти Преподобних оптинских стараца Амвросија и Нектарија), Казанске иконе Пресвете Богородице (мошти Преподобних Мојсеја, Антонија и Исакија I), Владимирске иконе Пресвете Богородице (мошти Преподобних Лава, Макарија, Илариона, Анатолија (Зерцалова), Варсонуфија, Анатолија (Потапова) и Јосифа), Преображења Господњег, Марије Египћанке, Јована Крститеља (у манастирском скиту) и други. У непосредној близини манастира се налазе извори са лековитом водом.
Такође, ученици су обишли и Марто-Маринску обитељ сестара милосрђа, ставропигијални женски манастир са посебним начином живота, који се везује за име њеног оснивача – велику кнегињу и преподобномученицу Елизавету Фјодоровну. Обитељ је основана 1909. године када је, након трагичне смрти свога мужа – еликог кнеза Сергеја Александровича, велика кнегиња Елизавета распродала све своје драгоцености и за добијени новац купила земљиште са неколико зграда. Данас у манастиру постоји више служби: дом за девојчице без родитеља, јавна кухиња, служба за правну помоћ, медицински центар „Милосрђе“ (за рехабилитацију деце са церебралном парализом), служба за обучавање родитеља чија деца имају неизлечиве болести, летњи камп за децу са инвалидитетом, као и преко двадесет оделења у разним крајевима Русије и околних земаља.
У непосредној близини манастира налази се знаменита Третјаковска галерија, у којој се чува најзначајнија збирка ликовне уметности у Москви. Овде је кроз најуспешнија дела руских уметника, илустрована целокупна историја Русије. Оснивач галерије је Павел Третјаков који је давне 1856. године почео да сакупља најбоља дела руских сликара. Тада је у збирци било око 1.200 дела. Фонд галерије се стално повећавао и данас има око 50.000 слика, графика и скулптура. Нарочито су бројне збирке икона (XI-XVII век). Чудотворна икона Пресвете Богородице Владимирска смештена је у храму Светог Николаја Чудотворца у склопу Галерије.
Поред ових, ученици су обишли и многе друге светиње и знаменитости Русије, о чему можете детаљније видети на званичној инстаграм страници наше Богословије.
Ова наставно научна екскурзија била је прилика да се наши ђаци и професори боље упознају са духовним наслеђем Русије. Она свакако не би могла да се оствари без помоћи добрих људи, те због тога користимо ову прилику да се захвалимо свима онима који су допринели да се иста реализује.
