Читајући, богатимо наш живот искуствима других. Кроз њихове очи формирамо сопствени поглед на описани пејзаж. На исти смо начин, све до уласка у Храм Божанске Мудрости, у Свету Софију, њену велелепоту и раскош, посматрали кроз речи историчара и описе уметника. У ономе што је остало од њене величанствености могли смо да увидимо њену некадашњу славу, чији сјај живи само кроз књиге и приче. Иако је кроз историју константно мењала рухо, њена суштина нам је била јасна од оног тренутка када смо се у њој затекли. Знајући да је све у свакоме времену настало од Логоса, јер „све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало“ (Јн 1,3), стајали смо уверени да је Аја Софија идаље на сред свог тајанственог пута постојања.По благослову Светог Архијерејског Синода, матуранти Богословије у Нишу су заједно са ученицима петог разреда Богословија у Београду и Крки, у организацији поклоничке агенције СПЦ „Доброчинство“, провели недељу дана у Цариграду на матурској екскурзији. Водич групе био је господин Драган Вукић, велики познавалац Константинопоља, писац књиге „Цариград око Васељене“,Отпутовали смо из Ниша за Београд у четвртак 17. фебруара и преспавали у београдској Богословији како би изјутра идућег дана заједно одлетели за Турску са аеродрома Никола Тесла у Београду. Били смо смештени у срцу модерног Истанбула, тргу Таксим, где почиње најпрометнија пешачка зона града. Присуствовали смо Литургији на Фанару, у катедралном храму Светог Георгија при Васељенској Патријаршији. Обишли смо некадашњи Манастир Пандократор, затим Манастир Живоносни Источник где је и гробље Васељенских патријараха. Пловећи Босфором, мореузом који је у антици био сматран осмим чудом света, уживали смо у погледу на пејзаже града и осетили његову атмосферу. Слушали смо о богатој и славној историји Источног ромејског царства док смо обилазили круну Цариграда, ремек дело византијске архитектуре, Свету Софију. Дивили смо се уметношћу у музеју мозаика, трговали на највећем отвореном базару на свету, Капали Чаршији. Провели смо сате у Топкапи Сарају, највећем и најбогатијем музеју Цариграда, просторијама и врту некадашњег царског двора. Отпојали смо победну песму Богородици у Цркви Свете Ирине, а у Влахернској Цркви смо отпојали тропар Покрову Пресвете Богородице. Шетали смо хиподромом Септимија Севера, видели висине велелепоте једне од најлепших палата света, дворца Долмабахче. Посетили смо Принчевска острва, сели у ђачке клупе Богословије на Халки, из које је проистекло велики број епископа, а на којој су се, у њеном зениту, обрели и српски богослови. Целокупан пут деловао је као да смо путовали најславнијом железницом која је повезивала читаву Европу са Цариградом, Оријент Експресом, али смо ми уместо пејзажа само једне епохе, кроз прозоре посматрали прекретнице и раскршћа историје. У том смислу, били смо сведоци мењања времена, и наше сведочанство чуваћемо још дуго, и радо ћемо га се сећати све докле дани трају.
Текст: Г. Павловић