Под духовним вођством ректора, протојереја Дејана Крстића, и у пратњи економа Стефана Којића и његовог помоћника Ивице Мусића, група пријатеља и добротвора Богословије кренула је на благословено путовање ка светињама Свете Горе и Грчке. Групу су чинили: г. Срђан Миљковић, г. Михајло Миљковић, г. Ивица Гавриловић, г. Петар Радоњић, г. Бранислав Андрејевић, г. Милан Милић и г. Милош Здравковић.
Из Ниша смо кренули 13. априла у вечерњим часовима. Након преузимања диамонитириона у Јерисосу, брод нас је превезао до пристаништа манастира Хиландара. За многе од нас, ово је био први сусрет са српском царском лавром, испуњен радошћу и узбуђењем. Пролазећи кроз простране винограде и поред пирга Светог краља Милутина, закорачили смо у манастирску порту.
Дан смо провели у духовном миру. Након смештаја, посетили смо манастир Есфигмен.
Вечерње богослужење пратила је „трпеза љубави“, где смо се окрепили уз молитвено заједништво. Економ манастира Хиландара, јерођакон о. Харитон нас је срдачно примио, заблагодаривши на дару који је Милош донео за манастирски пчелињак.
Врхунац боравка била је Света Литургија пре свитања. Склад молитвеног појања оставио је дубок утисак на све присутне, а посебну радост представљало је активно учешће нашег оца ректора у божанственој служби.
Након Хиландара, пут нас је водио ка манастиру Ватопед. Ова величанствена светиња задивила нас је својом вековном духовношћу, а највећи благослов било је поклоњење Појасу Пресвете Богородице и моштима (глави) Св. Јована Златоустог. Ипак, враћајући се у Хиландар, осетили смо да је он заиста наш истински дом — непроцењиви дар Светога Саве свом роду.
Друге вечери указана нам је велика част кроз разговор са монахом о. Теодосијем, епитропом хиландарским. Његове речи поуке о значају доброчинства и скромности, подсећајући нас на јеванђељску истину да „левица не зна шта чини десница“, биле су истинско охрабрење. Отац Ректор је представио сваког члана групе, истичући њихов труд и жртву за будућност наше Цркве и децу која се школују за будуће пастире.
Трећег дана, након јутарње службе, опростили смо се од Свете Горе и посетили Каково, хиландарски метох који својим поретком подсећа на праву „рајску башту“.
Посебан дар био је сусрет са Светим Старцем Пајсијем. У тишини и стрпљењу, свако од нас је осетио духовни мир који преображава напор чекања у истински благослов. Дан смо завршили у Звороносу, где нас је јерођакон о. Сава Миленковић угостио са несебичним, авраамовским гостољубљем.
Последњег дана посетили смо Солун:Одали смо почаст нашим прецима на српском војничком гробљу Зејтинлик.Под вођством нашег пријатеља и брата, архитекте манастира Хиландара, г. Дамјана Стаменковића, поклонили смо се моштима Светог великомученика Димитрија, Светом Григорију Палами и посетили храм Свете Софије и манастир Свете Теодоре.
Заједнички ручак на обали мора био је прилика за сабирање утисака. У име свих путника, г. Бранислав Андрејевић је изразио дубоку захвалност оцу Ректору на његовој љубави и труду. Ректор је узвратио подсећањем да је ово путовање тек скроман знак пажње за сву љубав коју ови људи пружају нашој Богословији.Кући смо се вратили духовно окрепљени, носећи у срцу једно велико и искрено ХВАЛА.
Извештај:
Г. Ивица Мусић
